Култура, обичаjи и традицијa – историја кроз векове
Регион Монтана НИШАВСКИ ОКРУГ

Римско кале - Монтанезиум – Сердика, Општина Вршец

Археолошки споменици који сведоче о богатој историји, али нису добро истражени и популаризовани. Град је подигнут око минералних извора и његова историја је повезана са балнеотерапијом. Најстарији сачувани писани трагови о његовом постојању су из VІ века, у византијским хроникама о тврђави МЕДЕКА /Медикус – лековити/ - јединствено насеље са таквим именом у Римској империји. Изгледа да је име старије ако узмемо у обзир пронађене предмете из римског доба (І-ІІІ век). На локалитету "Калето", где још увек постоје рушевине древне тврђаве пронађени су медицински и фармацеутски инструменти и посуде за спремање лекова. Претпоставља се да су то инструменти војног лекара, јер је у овој тврђави била смештена војска, која је чувала важне путеве за Сердику, Бононију итд. По мишљењу др. Басановића, за време императора Антонија Пија XІ Клавдијев легион у 155. пр.Хр. био је смештен у римском граду Монтанезијуму и његов главни лекар је био Аурелијус Артемо, који је сигурно оновао терапеутцки центар "Медека". Други занимљиви налазак је "АРА" (олтар) из кречњака са посвећеним натписом захвалног римског грађанина излеченим минералном водом из Вршеца. Старо бугарско име града је "Врещец" што у преводу значи "топла, врела вода". При ископавању у току изградње купатила и каптирања извора пронађени су: остаци римских терми: цеви и мале шестоугласте плочице, којима је вероватно некада био поплочан минерални базен, и друге предмете – оловна цев са натписом на латинском "Император – Цезар Нерва Трајан Аугуст, старе зидове и огореле греде, који говоре о древним традицијама у лечењу са минералном водом у Вршецу. Новчићи који су бацани за здравље на античком плочнику могу се видети само у Асклепиону и исто доказују да је ту било купатило-лечилиште код храма Асклепија – бога здравља, покровитеља лечења и изцељивања, симбол подмлађивачке виталне снаге. Такође, ту је пронађена и скулптурна композиција трачанског бога дечака Телесфора – симбола Вршеца,  града здравља.