Религијa – дух Балканa
Регион Монтана НИШАВСКИ ОКРУГ

Чипровски манастир " Свети Иван Рилски", општина Чипровци

Чипровски манастир се налази у подножју планине Јазова (део западне Старе планине) у долини Чипровске реке, на удаљености 6 km од града Чипровци и 30 km источно од града Монтана.  Чипровски манастир је подигнут од стране бугарских католика у X веку и  један је од тридесет манастира Првог бугарског царства, који су утврдили хришћанство у овој земљи као и дела Ћирила и Методија. У току девет векова, овај манастир представља важан књижевни и образовни центар и упркос томе, наставља да постоји и након Мађарске инвазије у XIII веку, након пада под власт отоманске империје у XIV веку и упада Михаила Храброг у XV веку.  Служио је као главно уточиште и упориште приликом побуне Константина и Фружина (у XV веку) и Чипровског устанка (у XVII веку). За време свог постојања више пута је рушен и обнављан (у хроникама манастира је забележено шест пожара и разарања). Прво разарање манастира се десило током 1404. након побуне Константина и Фружина. Посебно тешке последице су забележене након другог напада на манастир, који се десио након сузбијања Чипровског устанка 1688. Тада је уништена и богата манастирска библиотека која је садржала драгоцене словенске књиге и иконе. Бугарско католичко становништво је било приморано да се расели и манастир је остао напуштен. У раном XVIII веку у Чипровском манастиру населили су се православни монаси који су извршили реконструкцију по  захтевима свог обреда. Успостављене су везе са појединим руским манастирима и упућивани су представници у Русију. Руски цар Павле I поклонио је овом манастиру 1800. престолно  јеванђеље са сребрном оплатом, које се сада чува у Националном историјском музеју. Чипровски манастир је 1806. опљачкан и спаљен од стране Јусуф-паше из Берковице. Манастир је поново изграђен 1818, али десет година касније опет је спаљен. Још једно васкрсење Свете манастирске породице десило се 1829. када је изграђена и садашња црква "Свети Иван Рилски". У пожару који се десио 1837. године, манастир је поново уништен. Изградња је поновљена, након које се десио и последњи пожар после Ослобођења. Током устанка у Северозападној Бугарској, Чипровски манастир је био скровиште за неколико хиљада устаника. Монаси овог манастира су такође учествовали као устаници у Ломској завери од 1867-1868. Јула 1876. у близини манастира су се водиле битке чете Панајота Хитова и Тотју Филипа. У средини дворишта је саграђена манастирска црква "Св. Иван Рилски", која датира из касног XVIII века, a иста је реновирана 1829. године. Црква представља издужену једнопросторну грађевину, у полукругу са унутрашње стране и шестоугаону са спољашње стране. Унутрашњост је подељена на четири лука који су ослоњени на четири пиластра. Приликом реконструкције од стране православних монаха крајем XVII века оригиналне фреске су покривене кречом, али испод белог слоја су видљиви геометријски и флорални орнаменти. Иконостас је изрезбарен и украшен сликама и позлатом, а иконе на њему су дело познатог иконописца Христе Енчева из Копривштице. Интересантна зграда у Чипровском манастиру  је троспратна кула-костурница. У приземљу куле су положене кости монаха и погинулих из Чипровског устанка. Спомен-плоча на улазу у костурницу слави имена Петра Парчевича, георгија Пејачевича, Манча Пунина из Бистрица, Врбана Пенева из села Белимел и Панајота Хитова и Тотјо Филипа. На другом спрату куле, до кога се стиже спољним каменим степеницама, постоји мала капела - "Свети Атанасије" чија је унутрашњост потпуно украшена фрескама. Са последњег спрата, где се налази  звоно је предиван поглед на двориште манастира и на околна брда. Због косог терена, споља манастир изгледа као моћна тврђава, а са унутрашње стране оставља утисак да је укопана у земљу. Двориште манастира је правоугаоног облика, са западне и јужне стране се налазе објекти, а источна и северна страна је у окружењу камених зидова.