Религијa – дух Балканa
Регион Монтана НИШАВСКИ ОКРУГ

ЦРКВА СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА

Темељи црквене грађевине, откривени за време археолошких истраживања 1969. и 1970, највероватније су припадали пређашњој манастирској цркви Светог Пантелејмона. Ова истраживања открила су остатке два култна објекта, који се данас после радова на њиховој конзервацији, могу видети. Једна од њих је ранохришћанска базилика с краја 4. или почетка 5. века, а друга је византијска базилика из периода пре 12. века. Тачније, сматра се да потиче из прве половине 11. века, према познатим историјским изворима и према откривеним покретним материјалима из некропола у њеној непосредној близини: крстови, наушнице, прстење, наруквице, византијски новац. Наведени налази и историјске околности остављају нас у недоумици да ли је Стефан Немања цркву “Светог и великог мученика Пантелејмона у граду Нишу“ из основе саградио, како тврди Стефан Првовенчани (“и којему и храм сазида ту“), или, пак, само обновио. До систематских археолошких ископавања ово питање мора остати отворено. До тада, сазнање да је велики градитељ и обновитељ цркава Стефан Немања у Нишу желео створити престоницу Србије, открива нам Ниш као јако црквено средиште са многим храмовима од којих је несумњиво неке, можда баш византијску цркву Св. Пантелејмона, обновио. Освајањем Ниша од стране Турака 1386. године, манастир Св. Пантелејмона је разрушен. Разлог за велико поштовање Нишлија према храму Св. Пантелејмона је чињеница да је он сачувао сећање на Стефана Немању, али и његовог сина Растка, касније Св. Саву. Нова црква Светог Пантелејмона је први храм, подигнут у Нишу после прогањања Турака. Смештен је југоисточно од старе цркве, непосредно изнад легендарног минералног извора. Темељи нове цркве Светог Пантелејмона положени су на Марковдан, 25. априла, а изградња је завршена 8. августа 1878, на дан великомученика Пантелејмона. На тај дан је цркву освештао Нишки митрополит  Виктор Чолаковић. Правоугаона основа цркве (15 m х 10 m) осмишљена је као тробродна базилика са затвореним средишњим бродом. На истоку је тространа апсида и мала ниша која обележава простор проскомидије. По тадашњем обичају црква је грађена у византијском стилу, са галеријом на западној страни. Засведена је полуокруглим сводом и покривена кровом на две воде. Зидана је бондрук системом, од трошног материјала, једноставне спољашности, која и данас одаје утисак у журби саграђеног објекта. Северно уз цркву, на храстовим гредама, окачено је звоно донето са сахат куле из нишке тврђаве. Нови импозантни звоник подигнут је западно од цркве 1928. године, и део је пројекта новог храма, чија је идеја зачета 1923. године. Унутрашње зидне површине декорисане су у трећој деценији XX века од стране Ђорђа Зографског и нишког сликара Душана Милетића. Посебну пажњу заслужују стојеће фигуре Светог Саве и Светог Симеона у природној величини, уз иконостас, рад Ђорђа Зографског. Иконе на иконостасу настале су у другој половини XIX века и првим деценијама XX века, и представљају поклоне неких имућнијих грађана Ниша. Изградња цркве Светог Пантелејмона је значајан културни догађај, јер она бележи крај османске окупације и почетак новог развитка Ниша, заснованог на српској традицији.