ЗАНАТИ И ФОЛКЛОР – МИСТИЧНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ОБИЧАЈЕ
Регион Монтана Нишавски округ

Народна музика и инструменти

Музички фолклор у Северозападној Бугарској је изузетно разноврстан. Неке од најпрепознатљивијих песама у овом крају су хајдучке епске песме, за које се с правом може рећи да су „рођене” у планини. Често се изводе и песме са текстовима о митским створењима из бугарског фолклора – змај и др. Међу песмама северњака посебно место заузимају и жетвене (са препознатљивим подвикивањем), свадбене (они представљају целокупни ритуала венчања), „седенкарске“ (певају се на седељкама), ритуалне и песме за трпезу. Карактеристично за регион Монтане је једногласно певање, које је обично уским опсегом тонова. Мелодије су често „без одређеног ритма“ или нерегуларним ритмом. Музички инструменти који прате северњачке народне песме су дудук, чобанска флаута, окарина, гадулка (виолина крушкастог облика), кавал и гајде. Најкарактеристичнији у овом крају је дудук (сличан кавалу). Морамо нагласити и присуство европских дувачких и гудачких инструмената који обавезно прате бугарску музику на свадбама и на празничној трпези на отвореном. Популарне песме са Северозападног етнографског подручја су: Јелено моме; Заблеjaло ми jaгње; Сбирајте се, малке моме; Мари, моме; Пеперуда ходеше; Баба лук посела; Китка ти падна, Дено; Малка мома цвете брала; Недо ле, Недке хубава; Теменуго, теменушке; Дунав тече, јагодо; Наклала Јанка седјанка.